Мустај бег лички поробио Задар (Мостар) 0001    Пиво пију аге Удбињани, 0002    У беглуку у лонџи каменој. 0003    У врх сио Зенковић Алага, 0004    Па до њега Боснић Мехмед ага, 0005    А до њега Плочанин Алага. 0006    Па је сио Ћејван ага дедо, 0007    А до њега Диздаревић Мехо 0008    Па су сјела два Црнчића сина, 0009    А бајрактар један до другога. 0010    Кад се аге понапиле пива 0011    А пиво им угријало т’јело, 0012    А ракија еглен отворила, 0013    О свачем су они бесједили: 0014    О јунаштву и о добрим коњ’ма; 0015    Који хвали себе и хајвана, 0016    Који л’ хвали своју десну руку 0017    И у њојзи бритку аџемовку, 0018    Колико је посјекао глава. 0019    Ту се хвалећ изведоше кавгу, 0020    Потегоше бритке аџемовке, 0021    Главу диже Зенковић Алага, 0022    Па он гледа џаму и пенџеру, 0023    И он гледа низ поље зелено. 0024    Уз поље се коњик помолио, 0025    На галеши ко на горском вуку. 0026    Од галеше шарца учинио, 0027    Пребацује пјене преко себе, 0028    Клобукове баш ко голубове. 0029    Па их виче Зенковић Алага: 0030    „Браћо моја, млади Удбињани, 0031    Ви међу се изведосте кавгу. 0032    Ето иде момак на галеши, 0033    На галеши ко на горском вуку, 0034    Пребацује пјене преко себе, 0035    Клобукове баш ко голубове, 0036    Празан није, вјеру вам задајем, 0037    Де турите у сагрије ћорде.” 0038    Па турише у сагрије ћорде, 0039    А изби им Влаше пред мејхану, 0040    Па одјаха дебела галина, 0041    И запе му четири дизгина, 0042    Два синџирли а два ибришимли, 0043    Удара га руком по сапима, 0044    Сам се добар поче окрећати; 0045    У бећара нема хизмећара 0046    Већ је тако научио врана. 0047    Ето њега у пјану мејхану, 0048    Шкриљак снима под пазуху тура, 0049    Па је њима Бога нахвалио, 0050    А Турци му прихватише л’јепо: 0051    „Да си здраво књигоноша млада!” 0052    Питало их Влаше у мејхани! 0053    Красни Турци у пјаној мејхани, 0054    Које вам је крило од Новога, 0055    Које вам је Зенковић Алага?” 0056    Све му Турци ником поникоше, 0057    А н црну земљу погледаше, 0058    Како расте трава на завојке, 0059    Баш ко дојке у младе дјевојке. 0060    Опет виче Влаше у мејхани: 0061    „Красни Турци у пјаној мејхани, 0062    Које вам је крило од Новога, 0063    Које вам је Зенковић Алага? 0064    Сви му опет ником поникоше; 0065    А у црну земљу погледаше, 0066    Како расте трава на завојке, 0067    Баш ко дојке у младе дјевојке; 0068    Ал не гледа Зенковић Алага, 0069    Већ Влашету међу очи вране: 0070    „Шта је Влаше да од Бога нађеш? 0071    Ово главом Зенковић Алага.” 0072    Побри турски ага проговара: 0073    „Побратиме Боснић Мехмед ага, 0074    И до сад су књиге долазиле, 0075    Ама н’јесу ’ваке књигоноше. 0076    Вид’ у Влаха два пара пушака, 0077    Златних капа, срмали кундака, 0078    Међу њима пала окована, 0079    А из пале сићани синџири 0080    Поткићени мљетачким цекиним’. 0081    Синџири га по кољену млате. 0082    Вид’ у Влаха лијепа галина! 0083    Те би пушке за менека биле, 0084    Да их носим по турској Удбини; 0085    Ови вранац за мене би био, 0086    Да га јашем по турској Удбини.” 0087    Младо Влаше турски умијаше, 0088    Па им виче Влаше у мејхани: 0089    „Красни Турци у пјаној мејхани, 0090    Красан био ко вас породио, 0091    И ко вас је овдје саставио; 0092    Свима хвала баш ко ћаћи моме, 0093    А не хвала Зенковић Алаги, 0094    Скин’о би ми са рамена главу, 0095    Порад мојих два пара пушака, 0096    Порад мојег дебелог галина. 0097    Ево ћемер око паса мога, 0098    И пун јесте мљетачких цекина; 0099    Ено хегбе на галеши моме, 0100    И пуна су крсташа талира: 0101    Пустите ме до галина мога, 0102    Да узјашем на галина свога. 0103    На галеши савеж’те ми руке, 0104    Ко ми скине са рамена главу, 0105    Од цара га нико питат не ће, 0106    А од краља нико ни знат не ће. 0107    Нијесам се за паре годио, 0108    Да вам снесем књигу на Удбину, 0109    Већ за хатор кићене дјевојке, 0110    Л’јепе Ане задарскога бана. — 0111    Кад ђидија чету покупила, 0112    Није чету него стећу војску, 0113    Поробио Р’јеку и Рибника, 0114    И вас Нови тамам до Чилића, 0115    Ја сам био с њиме чаркаџија, 0116    Ујагмио Црнчица Мујагу, 0117    Поклонио задарскоме бану, 0118    А он мени реко своју Ану, 0119    Своју Ану од седам година, 0120    Од тада је седам годин’ дана, 0121    Сад је њојзи четрн’ест година, — 0122    Све ми лаже. црн му образ био. 0123    Већ тако вам Бога великога, 0124    Има л’ ико соја Црнчевића, 0125    Ком с’ остале дуге подворнице, 0126    Коме ли су дошли агалуци, 0127    На кога су спали спахилуци, 0128    Ко им кули стреху промјењива?” 0129    Главу диже Боснић Мехмед ага, 0130    Па му вели Боснић Мехмед ага: 0131    „Ев’ имају два Црнчева сина.” 0132    Па им Влаше књигу извадило, 0133    И даде је Црнчићу маломе, 0134    Те је њему ’вако говорило: 0135    „Учи право, тако био здраво, 0136    Немој криво, тако био живо!” 0137    Књигу узе Црничићу мали, 0138    Раскиде је себи на кољену. 0139    Књигу учи, ал’ се врло мучи, 0140    Шта му стари у књизи китио: 0141    „Чујете ли моја браћо драга, 0142    Ево има седам годин’ дана, 0143    Како сам вам браћо у сужањству, 0144    Нигда вам се н’јесам објавио 0145    Зарад своје старе главушине, 0146    Јер је њојзи сто и десет љета. 0147    Већ тако ми Бога великога, 0148    Видио сам што видио н’јесам; 0149    Скоро стјера сердар Михаљица, 0150    Скоро стјера тридесет робова, 0151    Петн’ест момак’, петн’ест дјевојака, 0152    Дв’је невјесте бега Ахмед бега, 0153    Још им није ни кна отпанула 0154    Ни са нога, ни с бијелих руку; 0155    То је робље од равне Крајине. — 0156    Па га стјера дужде од Мљетака, 0157    И он стјера тридесет робова, 0158    Петн’ест момак’, петн’ест дјевојака, 0159    Дв’је невјесте аге Махмуд аге, 0160    Још им није ни кна отпанула, 0161    Ни са ногу, ни с бијелих руку; 0162    И то робље из турске Крајине. — 0163    Па га стјера Делималић Мате, 0164    И он стјера тридесет робова, 0165    Петн’ест момак’, петн’ест дјевојака, 0166    Дв’је невјесте аге Хасан аге, 0167    Још им није ни кна отпанула, 0168    Ни са ногу ни бијелих руку; 0169    И то робље из турске Крајине, — 0170    Па изашла кићена дјевојка, 0171    У црну се футу омотала, 0172    У руци јој теспих од мерџана, 0173    Вазда цвили као љута гуја: 0174    „ „Гдје си брате у седам година, 0175    Често сам ти перчин ишчешљала, 0176    А често ти чамашир м’јењала, 0177    А ти мени вазда говорио: 0178    Да по нечем сестро ти осужњиш, 0179    Ево ти је вјера од менека, 0180    Не би сестро ни ноћи ноћила, 0181    Да те не би братац потражио. — 0182    Гдје си брате у седам година? 0183    Ал’ си ми се брате оженио, 0184    Па ти не да бјелогрла љуба, 0185    Ал’ си ми се зуђурт пригодио, 0186    Па ти немаш паре ни динара? 0187    Зуђурт момак нигдје није присто.” ” 0188    А момак јој изби на авлију 0189    Ашићаре у турским хаљинам’: 0190    „ „А ево ме сестро моја драга, 0191    Ти коју си ноћцу осужњила, 0192    Оно сам те јутро потражио. 0193    Изјео сам седам рамазана, 0194    Пијућ сестро вино и ракију, 0195    Све те тражећ сестро моја драга 0196    Града нема а паланке нема, 0197    Гдје дората сагонио н’јесам 0198    Нијесам те сестро мого наћи. 0199    Бог ми дао а јутро свануло, 0200    Па те ето јутрос сестро нађох.” ” 0201    Па јој пружи он десницу руку. 0202    Сестра њему и десну и л’јеву, 0203    Па је баци за се на дорина, 0204    Три пута је омотао пасом, 0205    А четврти од сабље кајасом, 0206    Па на дизгин окрену дората. 0207    Спазио га млад задарски бане, 0208    Па подвикну заставника Мата: 0209    „ „Де затвори од капије врата, 0210    Ако Туре на поље измаче, 0211    Нико њега сустигнути не ће.” ” 0212    А Мате му затворио врата, 0213    Ето момка низ мермер авлију, 0214    Куд год иде момак низ авлију, 0215    Вазда момак крвав сокак гради; 0216    Па ето га на прву капију, 0217    Капија им бјеше затворена. 0218    Па на другу удрио капију, 0219    И та њему бјеше затворена. 0220    Црна с’ гора усјећи не може, 0221    Па под њиме убише дората, 0222    Скидоше га с дебелог дорина, 0223    Наопако савезаше руке, 0224    Од лаката таман до ноката, 0225    Из ноката црна крвца љева, 0226    Гоне њега уз мермер авлију, 0227    За њим гоне цуру босоногу, 0228    Сједоше га на мермерли ст’јену. 0229    Отуд иду до три духовника, 0230    И тридесет и три калуђера, 0231    Они носе књиге од закона. 0232    Па шта им је права осудила? 0233    Да га туден одмах посијеку, 0234    Па изашла кићена дјевојка, 0235    У црну се футу умотала, 0236    У руци јој теспих од мерџана, 0237    Вазда цвили кајно љута гуја: 0238    „ „Господине, млад задарски бане” 0239    Па је бану полетјела руци, 0240    За невољу пољуби му руку: 0241    „ „Да ми дадеш изун и бесједу, — 0242    То је момак са наше Удбине 0243    Да га питам за свог родитеља, 0244    За свог баба и за своју мајку.” 0245    Бан јој даде изун и бесједу, 0246    Цура иде момку на авлију, 0247    Па све пита момка са авлије, 0248    А маши се руком у џепове 0249    И извади од злата чакију, 0250    И удари момка по плећима. 0251    Пресјече му урган на плећима, 0252    И просјече ћурак и доламу, 0253    И просјече б’јелу антерију, 0254    И просјече танахну кошуљу, 0255    И мрве му т’јела захватила. 0256    Момак скочи кан да не сјеђаше 0257    А удара бљедабног војника, 0258    Удари га ногом у трбухе, 0259    Испаде му бритка аџемовка. 0260    Двије руке о њу појагмиле, 0261    Ујагми је цура на авлију, 0262    Додаде је момку на авлији 0263    Куд год иде момак низ авлију, 0264    Вазда момак крвав сокак гради. 0265    Опет спази млад задарски бане 0266    И он викну заставника Мата: 0267    „ „Чуј ме Мато, моја вјерна слуго, 0268    Де затвори од капије врата, 0269    Ако Туре на поље измаче, 0270    Нико њега савладати не ће.” ” 0271    Па затвори од капије врата, 0272    Ето момка на прву капију. 0273    Ал’ капија бјеше затворена; 0274    Па на другу удрио капију. 0275    И та њему бјеше затворена. 0276    Опет њега жива ухватише, 0277    Наопако савезаше руке, 0278    Од лаката таман до ноката; 0279    Из ноката црна крвца љева. 0280    Гоне њега шадрван водици, 0281    Сједоше га на студену ст’јену. 0282    Опет иду до три духовника 0283    И тридесет и три калуђера, 0284    Они носе књиге од закона. 0285    Па шта им је права осудила: 0286    Ето иде цв’јет недјеља млада, 0287    Да га воде цркви Ружулији, 0288    Да га жива на колац набију! 0289    Већ тако вам Бога великога, 0290    Ко вам је то са турске Удбине?” 0291    Тад се плесну Боснић Мехмед ага: 0292    „Куку мени, рано непребона, 0293    И умр’јећу пребољети не ћу, 0294    То је побро Ранковићу Ибро, 0295    Куку Ибро, рано непребона!” 0296    Па се одмах на ноге скочио, 0297    Те се одмах с Радом загрлио, 0298    Загрлио, па се побратио. 0299    Па га узе за десницу руку, 0300    Па га води до својих конака, 0301    И дозивље сејиз Маријана: 0302    „Маријане, моја вјерна слуго, 0303    Намјести ми побрина галешу, 0304    Боље њега, нег дората мога.” 0305    А узе га за десницу руку, 0306    Па га води у своје конаке. 0307    Господску му спремио вечеру, 0308    А свакаква прибавио пива, 0309    Јели пили, таман до поноћи. 0310    Кад је било ноћи до поноћи, 0311    Онда вели ускок Раде мали: 0312    „Побратиме Боснић Мехмед ага, 0313    Ево вакта од похода мога, 0314    Ево вакта од спавала твога. 0315    Ако л’ Бог да и срећа од Бога, 0316    Ти ћеш видјет побратима свога, 0317    Видјећеш га у најтјешњем кланцу,” 0318    То му рече, па отишће Раде. 0319    Мало легну Боснић Мехмед ага, 0320    Мало легну, ал се брзо прену, 0321    Јер је ага чудан сан уснио, 0322    Гдје му кука до пет кукавица: 0323    Једна кука кули на оџаку, 0324    Друга кука кули на пенџеру, 0325    Дв’је кукају на мехку јатаку, 0326    Пета кука дору на јаслама. 0327    Па је уз’о санак-табирнаму, 0328    Те је санак табир учинио: 0329    „Што ми кука кули на оџаку, 0330    Оно ми је моја стара мајка; 0331    Што ми кука кули на пенџеру, 0332    Оно ми је моја сестра Ајка; 0333    Што кукају двије на јатаку, 0334    Оно су ми двије вјерне љубе; 0335    Што ми пета кука на јаслама, 0336    Оно ми је сејиз Маријане; 0337    Сад ја знадем да ћу погинути.” 0338    Још му нема ноћи ни поноћи, 0339    Све ми ткају аге ка Новоме 0340    До беглука личког Мустај бега. 0341    Наниђоше до два побратима, 0342    Па га вичу оба побратима: 0343    „Добро драги, Боснић Мехмед ага, 0344    Јеси ли се љуба наљубио, 0345    Наљубио, па се нагрлио?” 0346    А виче их Боснић Мехмед ага: 0347    „Н’јесам побро, вјеру ти задајем 0348    Н’јесам побро к њима ни унишо; 0349    Мало легох у својим ахарим’, 0350    Мало легох, ал’ се брзо пренух, 0351    Јер сам побро чудан сан уснио, 0352    Гдје ми кука до пет кукавица: 0353    Једна кука кули на оџаку, 0354    Друга кука кули на пенџеру, 0355    Дв’је кукају на мехку јатаку, 0356    Пета кука дору на јаслама: 0357    Па сам узо санак-табирнаму, 0358    Па сам санак табир учинио. 0359    Што ми кука кули на оџаку, 0360    Оно ми је моја стара мајка; 0361    Што ми кука кули на пенџеру, 0362    Оно ми је моја сестра Ајка; 0363    Што кукају двије на јатаку, 0364    Оно су ми моје вјерне љубе; 0365    Што ми кука дору на јаслама, 0366    Оно ми је сејиз Маријане; — 0367    Сад ја знадох, да ћу погинути.” 0368    А вичу га оба побратима: 0369    „Сан је клапња, а Бог је истина; 0370    Јаши дора, хајдемо Новому 0371    До беглука личког Мустај бега.” 0372    Маријан му изведе дорина, 0373    Аги дора, а себи алата. 0374    Отискоше сва три побратима 0375    До беглука личког Мустај бега. 0376    Туј се силна искупила војска, 0377    А изађе лички Мустај беже, 0378    Па отишће лички Мустај беже, 0379    А за њима сила и Крајина. — 0380    Кад су били Јадикову кланцу, 0381    Гдје ’но старе јадикују мајке, 0382    Па застави лички Мустај беже, 0383    Па застави под собом догина. 0384    Ст’јене нема а дрвета нема, 0385    Отклен њему пушка не вираше, 0386    А нешто га виче из камења: 0387    „Бег Мустај бег, сладак господаре 0388    Н’јесу Крањци појагмили кланце, 0389    Осим, беже, Милутине кнеже 0390    Покупио твоје Орашчане, 0391    Да свом бегу причувамо кланце. 0392    Јутрос рано, вјеру ти задајем, 0393    Јутрос рано ни сабаха нема, 0394    Наниђоше два Црнчева сина, 0395    Обоје се лудо пригодило, 0396    Обоје ће изгубити главе. 0397    А ја велим Матијашу сину: 0398    Матијаше, моје д’јете драго, 0399    Одведи их обадва ти св’јета, 0400    Одведи их цркви Ружнлији! 0401    Одв’о их је, вјеру ти задајем.” 0402    А вели му лички Мустај беже: 0403    „Милутине, моја вјерна слуго, 0404    Ако Бог да и срећа јуначка, 0405    Те се здраво овамо вратимо, 0406    Видјећеш ти свога господара.” 0407    Па отишће лички Мустај беже, 0408    Па је здраво кланце преходио, 0409    И Мосуру здраво прелазио, 0410    И Бакоња највишу планину, 0411    Па је беже у поље сишао. 0412    А кад сађе у поље зелено, 0413    Уз поље се пјешац поломио, 0414    На ногам’ му на преплет опанци, 0415    А на плећим’ упртњача торба, 0416    А на њему дуга налиманка, 0417    А на њојзи седамдесет лима. 0418    Кад се ближе бегу прикучио, 0419    Али главом Матијаше мали, 0420    Па он бегу по истини каже: 0421    „Бег Мустај бег, мио господару, 0422    Јутрос рано, ни сабаха нема, 0423    Наниђоше два Црнчева сина, 0424    Обоје се лудо пригодило, 0425    Обоје ће изгубити главе, 0426    Мени вели Милутине кнеже: 0427    Матијаше, моје дјете драго, 0428    Одведи их, обадва ти св’јета, 0429    Оба су се луда пригодила, 0430    Обадва ће изгубити главе. 0431    Одв’о сам их, вјеру ти задајем, 0432    Одв’о сам их цркви Ружулији. — 0433    А Мустај бег, сладак господаре, 0434    Видио сам шта видио н’јесам: 0435    Видио сам цркву Ружулију, 0436    У њојзи је пет стотин’ оџака, 0437    У њој гори пет стотин’ чирака, 0438    У њој чати пет стотина ђака, 0439    До сабаха три ће мисе рећи. 0440    Већ Мустај бег вјеру ти задајем, 0441    Ни ту с’ дјеци не да мировати, 0442    Већ одоше Задру широкоме, 0443    Обоје се лудо пригодило, 0444    Обоје ће изгубити главе.” 0445    А вели му лички Мустај беже: 0446    „Матијаше, моје д’јете драго, 0447    Ако л’ Бог да и срећа јуначка, 0448    Те се здраво одоздо вратимо. 0449    Ти ћеш видјет свога господара.” 0450    Па отишће лички Мустај беже, 0451    Па отишће под собом ђогина, 0452    Право гони цркви Ружулији, 0453    Ал’ истина, што му Мате каже: 0454    У њојзи је пет стотин’ оџака, 0455    У њој гори пет стотин’ чирака, 0456    У њој чати пет стотина ђака, 0457    До сабаха три ће мисе рећи. 0458    Па отишће Зенковић Алага, 0459    Па га виче Боснић Мехмед ага: 0460    „Лашње, лашње, Зенковић Алага! 0461    Ако тебе хвале Удбињани, 0462    Ни менека не куди Крајина.” 0463    Опет виче Плочанин Алага: 0464    „Лашње, лашње, Боснић Мехмед ага 0465    Ако тебе хвале Удбињани, 0466    А ни мене не куди Крајина.” 0467    Па одоше сва три побратима. 0468    Кад су били зеленоме лугу, 0469    Помоле се ђинђане кочије, 0470    Вуку њиха дван’ест бедавија, 0471    А гони их батаља војника, 0472    А у њима млада Маџарица, 0473    У руци јој од злата музика, 0474    Ситно куца, јасно попијева: 0475    „Ја нијесам рано уранила, 0476    Да ја идем цркви Ружулији 0477    Већ сам јутрос рано уранила, 0478    Јер се своме ја драгану надам, 0479    Свом драгану Зенковић Алаги.” 0480    Кад Алага испр’јечи алата, 0481    Са алата у кочију трчи, 0482    Па он љуби младу Маџарицу, 0483    Окреће је и десно и л’јево. 0484    А виче га Боснић Мехмед ага: 0485    „Лашње, лашње, Зенковић Алага! 0486    Н’јесмо пошли ми љубит Маџарке, 0487    Већ смо пошљи ми тражити побра.” 0488    Па изаде Зенковић Алага, 0489    Отискоше сва три побратима. 0490    Опет иду ђинђане кочије, 0491    Вуче њиха дван’ест бедевија, 0492    А гони их батаља војника, 0493    И у њима л’јепа дуждевкиња 0494    У руци јој од злата музика, 0495    Ситно куца, јасно попијева: 0496    „Н’јесам јутрос рано уранила, 0497    Да ја идем цркви Ружулији, 0498    Већ сам јутрос рано уранила, 0499    Јер се своме ја драгану надам, 0500    Свом драгану Плочанин Алаги.” 0501    Сад Алага испр’јечи зеленка, 0502    Са зеленка у кочију трчи, 0503    Па он љуби младу дуждевкињу. 0504    Њега виче Боснић Мехмед ага: 0505    „Лашње лашње, Плочанин Алага! 0506    Н’јесмо пошли љубит дуждевкиње, 0507    Већ смо пошли ми тражити побра.” 0508    Па изађе Плочанин Алага, 0509    И узјаха дебелог зеленка, 0510    Па одоше сва три побратима. 0511    Опет иду ђинђане кочије, 0512    И у њима сумбул удовица. 0513    У руци јој од злата музика, 0514    Ситно куца, а ситно поп’јева: 0515    „Н’јесам јутрос рано уранила, 0516    Да ја идем цркви Ружулији, 0517    Већ сам јутрос рано уранила, 0518    Јер се своме ја драгану надам, 0519    Свом драгану Боснић Мехмед аги.” 0520    А Мехо јој закрену дорина, 0521    Не хтје Мехо у њу погледати. 0522    Па отален коње потјераше, 0523    Али иде млад задарски бане. 0524    Све се дигло мало и велико, 0525    Да гледају Ранковића Ибра, 0526    Како ће га на колац набити. 0527    Уз њег иде ускок Раде мали, 0528    И он носи колац на рамену, 0529    А често му попр’јечује Раде: 0530    „Видиш Ибро ти овога колца, 0531    Жива ћу те на њега набити!” 0532    Често му се обазире Ибро 0533    Кад је годер зубима шкринуо, 0534    Све му пуца урган на плећима. 0535    И садоше цркви Ружулији, 0536    Па уђоше у бијелу цркву 0537    У њој гори пет стотин’ чирака, 0538    У њој чати пет стотин ђака. 0539    Тале стао на црквенска врата, 0540    Па све гледа шта то Власи раде. 0541    Врло се је осанисо Тале, 0542    Па он виче личког Мустај бега: 0543    „О Бога ми лички Мустај беже, 0544    Већ ја беже чекати не могу, 0545    Ја ћу њима бити духовниче.” 0546    Ја да видиш будалине Тала, 0547    Улетио будалине Тале, 0548    Тале хуче, а наџаком туче, 0549    Све обија рафе и долафе 0550    И разбија криже и медуље; 0551    Ала банда, заметну се кавга. 0552    Ја да видиш ускок Рада малог! 0553    Он је Ибру опростио руке, 0554    И готова подмаче му коња, 0555    Па му вели ускок мали Раде: 0556    „Побратиме Ранковићу Ибро, 0557    Што ти могох то ти и помогох!” 0558    Па утече ускок мали Раде, 0559    Па утече Задру широкоме, 0560    Те он Задру затворио врата, 0561    И попе се граду на бедеме, 0562    А низ бедем ноге опружио. 0563    Ту се бише за три б’јела данка, 0564    Ни брат брата познати не може, 0565    Камо ли ће Турчин Каурина. 0566    А завика лички Мустај беже: 0567    „Учи дову Сувал ефендија, 0568    Чије л’ гине, чије л’ предобива?” 0569    Дову учи Сувал ефендија; 0570    Бог им даде вјетра с Велебита, 0571    Па растјера маглу по брдима. 0572    Превртали рањене јунаке, 0573    Ал’ им нема најбољега друга, 0574    Нема њима Боснић Мехмед аге. 0575    Тале пао у Медвед потоке 0576    Па испија вино на ножицу, 0577    Па се дере будалина Тале: 0578    „Мој сестрићу буљук-баша Мујо. 0579    К мени Мујо, погибох ти лудо!” 0580    Њему трчи буљук-баша Мујо, 0581    Па га виче буљук-баша Мујо: 0582    „Мој даиџа од Орашца Тале, 0583    Јеси ли се плахо изранио, 0584    Јесу л’ теби ране додијале?” — 0585    „Н’јесам Мујо вјеру ти задајем, 0586    Већ ме дигни на мога кулаша, 0587    Јер не могу Мујо узјахати, 0588    Пасје вино плахо далматинско, 0589    Па је мени додијало Мујо.” — 0590    „Бог т’ убијо мој даиџа Тале, 0591    Вазда ти је несрећа у глави! 0592    Ја мнидијах да си пао рана!” 0593    Па га диже буљук-баша Мујо, 0594    Узјаха га на коња кулаша. — 0595    Па преврћу леше и шехите, 0596    Рањеницим’ сале поградише, 0597    А шехите одмах покопаше. 0598    Па отален Задру широкоме, 0599    Раде им је Задар отворио. 0600    По тавници врата обијају, 0601    Изведоше сужње из тавнице, 0602    Деведесет сужња и једнога. 0603    Ја да видиш Црничић Мујаге, 0604    Косе су му, крио би се у ње, 0605    А нокти му, обут би се мого. 0606    Добавише четири бербера, 0607    Једни мију, други обрезују, 0608    Док су њега л’јепо опремили. 0609    Па и Задар јесу поробили; 0610    Онда вели ускок Радојица: 0611    „Бег Мустај бег, глава од Крајине, 0612    Ја сам Ану младу ујагмио, 0613    Па се хоћу беже потурчити, 0614    Потурчити и себе и Ану, 0615    Па се онда њоме оженити.” 0616    Па отален они покренуше, 0617    Здраво сјели у турску Удбину, 0618    Бег је Рада л’јепо потурчио, 0619    И са л’јепом Аном оженио, 0620    Дарово му десет кућа кмета. 0621    Не зове се сада Радојица, 0622    Већ се зове Пилиповић Ибро. — 0623    [ * * * ] 0623    Незнам даље, Бог нам дао здравље, 0624    Па ми здраво и весело били.